Varvarin.net

Poslednji vašar u godini

Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Sveti velikomučenik Dimitrije, koga pravoslavne crkve slave 8. novembra, rodom je bio iz Soluna i kao rimski vojnik trebalo je da progoni hrišćane, ali je to odbio i stradao zbog toga.

Dan Svetog Dimitrija se u narodu označava i kao hajdučki rastanak, i doba godine kada počinje zima. U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Isto važi i za varvarinski kraj gde ga veliki broj porodica slavi, kao i varoš Varvarin.

Poslednji godišnji vašar

Na Mitrovdan održava se poslednji godišnji vašar u Varvarinu. Kao i prethodne vašare, Petrovadn i Veliku Gospojinu, i ovaj je obeležavala trgovina, trgovalo se najrazličitijim vrstama robe, od odeće i hrane, predmeta i grnčarije do stoke. Iako mlađa, do danas se održala tradicija i vašara za Mitrovdan.

Vremenski uslovi su uticali na posećenost vašara, posebno ranijih godina. Ponuda zabavnih sadržaja je  bila manje raznovrsna nego kod letnjih vašara. Ipak, mitrovdanski vašar je vremenom postao sve posećeniji, za poljoprivredne proizvode ovog kraja je uvek bilo pravo vreme.

Poslednjih godina je vašar za Mitrovdan beležio sve veću posećenost, naročito je to bilo 2018.godine, kada je bio dosta posećeniji u odnosu na prethodne godine. Usled aktuelne epidemiološke situacije poslednje dve godine tradicija organizovanja vašara je prekinuta.

Običaji i verovanja

Postoje verovanja da uoči Mitrovdana svi veliki poslovi moraju da budu završeni, a posebno na polju. Na Mitrovdan treba ostati kod kuće da se ne bi cele godine noćilo po tuđim kućama. Takođe, na ovaj dan ne treba grditi decu, da ne bi cele godine bila nestašna.

Za Mitrovdan kažu da je moguće predvideti kakva će biti zima. Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, ako je oblačno čeka nas topla zima. Ako je vedro, po narodnom verovanju, zima pred nama je oštra.

Zbog nepredvidivo hladnog vremena koje obično počinje nakon ovog praznika, poznato je da su se na Mitrovdan hajduci razilazili i odlazili da prezime kod jataka, da bi se opet sastali na Đurđevdan. Zbog toga se u našem narodu se kaže „Mitrov danak, hajdučki rastanak – Đurđev danak, hajdučki sastanak”.

Šah i šahovski klubovi Varvarina

Šah je jedan od sportova koji se među prvima pojavio u Varvarinu i čija je tradicija duža od pola veka. Sami počeci igranja šaha masovnijeg karaktera su iz vremena pre Drugog svetskog rata. Već brzo nakon njega igranju šaha se pristupa organizovanije, a Varvarin dobija i svoj šahovski klub, Temnić. Pre tri godine Varvarin je postao bogatiji za još jedan klub, Rokada.

Zabavni život Varvarina bio je vezan za kafanu, pa se tako i šah pojavio. U početku se igrao u kafanama, što je vlasnicima odgovaralo jer su pridobijali nove mušterije. Danas su tako vrlo popularni postali pab kvizovi. U veseloj atmosferi, uz muziku i posluženje, započela je istorija ovog sporta u Varvarinu, koja je utemeljena po završetku rata.

Otvaranje – šah i šahovski klub “Temnić”

Uvertiru u osnvanje prvog šahovskog kluba u Varvarinu predstavljalo je prventsvo Varvarina koje je odigrano 1953.godine. Na ovom prvenstvu prvo mesto je osvojio Mirko Popović, a drugo mesto su podelili Miroslav Milojević i Aleksandar Vasić-Pljiga. Vasić će i narednih pola veka nastaviti da se bavi šahom u Varvarinu, kao jedan od najdugotrajnijih članova kluba.

Iste godine, nakon što je završeno prvenstvo, sportsko društvo “Temnić” osnovalo je šahovski klub kao zasebnu delatnost. Ipak, nakon toga je nastupila stagnacija od skoro čitave jedne decenije dok rad kluba nije u punoj meri zaživeo. Od 60-tih godina 20.veka klub je u više navrata zabeležio sjajne rezultate, ne samo na nivou regiona, već i šire.

U ovom periodu počela su da se igraju prvenstva Srbije, u kojima je klub Temnić uzima učešće, i u više navrata ulazio u Srpsku ligu i ispadao iz nje. Osim na turnirima i prvenstvima, klub je već u ovom periodu počeo da igra prijateljske turnire, a najveći broj njih je odigran sa “Borcem” iz Paraćina i “Napretkom” iz Kruševca.

Taknuto-maknuto – Zlatno doba varvarinskog šaha

Novo prvenstvo Varvarina odigrano je ponovo 1965.godine. Prvo mesto na turniru zauzeo je Aleksandar Vasić-Pljiga, drugo mesto Dragan Manojlović, a treće Ljubiša Vidanović-Fišer. Već sam nadimak govori o njegovim šahovskim sposobnostima, i između njega i Aleksandra Vasića će se tokom naredne decenije u Varvarinu razviti ozbiljan rivalitet.

Prvenstva su se kasnije nizala, 1969, zatim 1970. pa do 1978.godine. Tada se pojavljuju kao jako dobri igrači i Ljubiša Đurđević, kao i Gerasim Godić koji je osvojio prvenstvo 1978.godine. U međuvremenu je nastalo zatišje, pa je prvenstvo organizovano 1998.godine, koje je osvojio Ivan Jovanović, a te godine će na scenu stupiti Tomislav Brkić, koji je obeležio prvu deceniju 21.veka.

Prvenstvo je odigrano i 1999.godine, kada ga je Aleksandar Vasić osvojio poslednji put. Ono što je posebno značajno, te godine je organizovan i brzopotezni turnir “Šah u ratu”. Takmičenje se odvijalo dvokružno, u sportskom centru Temnić, a sam događaj je izazvao veliku pažnju medija u to vreme. Sve se odvijalo nakon bombardovanja mosta i moguće opasnosti za sve učesnike turnira.

Već od kraja 60-tih godina u Varvarinu su organizovana prvenstva koja su dovodila svetski poznata imena u šahu, posredstvom Micka Dolića i Ljubiše Vidanovića-Fišera. Donja sala Kombinata “Varvarinsko polje” nije imala dovoljne kapacitete da primi sve koji su bili zainteresovani za ove događaje, o kojima je štampa vrlo često pisala, posebno “Politika” u okviru Šahovske rubrike.

Zlatno doba varvarinskog šaha zaokruženo je učešćem na brojnim prvenstvima u okviru Srpske lige. Zbog popularnosti koju su donela gostovanja svetski poznatih šahista varvarinskom klubu su stizale i brojne ponude za prijateljske mečeve, iz Kruševca, Paraćina, Ćuprije, Jagodine, Vrnjačke Banje i drugih gradova. Ova tradicija se nastavila i u narednim godinama.

An pasan – Šahovski klub Temnić u 21.veku

Klub je uspešno nastavio da radi i nakon prelaska u novi vek. Tada je došlo i do smene generacija, a dominaciju će na prvenstvima Varvarina od 2000. do 2003.godine imati Tomislav Brkić, koji je četiri godine u nizu osvajao prvenstvo. Njega će naslediti Miroslav Miljković, najmlađa generacija u to vreme, koji je od 2004.godine tri puta u nizu osvajao prvenstvo Varvarina.

Miljković je u to vreme na prvenstvu Srbije, u kategoriji do 15 godina osvojio prvo mesto i titulu majstorskog kandidata. Osim njih, Dragoš Beguš bio je jedan od najtalentovanijih šahista Varvarina u to vreme, koji je stekao status i majstorskog kandidata, kao i Majstor FID-e.

U narednim godinama, gotovo dve decenije, klub Temnić je bio učesnik najjačih liga Srbije. Najviše zasluga za uspehe tokom tih godina pripadaju članovima koji su nastupali, a neki od njih su Zoran Micanović, Dušan Kostić, Miroslav Miljković, Dragutin Lapčević, Srđan Marjanović, Stefanija Simić, Milan Janković, i Tomislav Brkić kao kapiten ekipe.

Jedan od najvećih uspeha koje je klub zabeležio poslednjih godina bio je povratak u ligu Centralne Srbije grupa “Zapad”. U borbi za plasman klub iz Varvarina je u dva navrata pobedio ekipu Šahovskog kluba “Ražanj”, na gostovanju i na domaćem terenu. Aktivnosti kluba su se nastavile i u narednim godinama, organizacijom takmičarskih i memorijalnih turnira u Varvarinu.

Rokada – Novi šahovski klub i turnir “Rokada”

Šah klub „Rokada“ osnovan decembra 2016. godine, i za kratko vreme je ostvario veliku dominaciju na nivou regiona. Najviše je došla do izražaja na ekipnom prvenstvu Rasinskog okruga 2018.godine, kada su članovi kluba odneli ubedljivu pobedu odigravši celo prvenstvo bez poraza. Prvenstvo se igralo na 8 tabli, a učestvovalo je 5 ekipa iz regiona.

Varvarin su predstavljali Slavoljub Zarić, Petar Čopa, Momir Purić, Milovan Rajić, Sanja Ćurlić, Dragan Stefanović, Ivan Jovanović i Milan Janković, kao članovi kluba “Rokada”. Pobeda je omogućila da se u martu 2108. godine organizuje i prvi brzopotezni turnir „Rokada 2018“. Turnir je okupio 70 učesnika među kojima se našlo i dva velemajstora, sedam FIDA majstora, kao i dva internacionalna majstora.

“Rokada” je na premijernom izdanju okupila učesnike iz Ćuprije, Niša, Pirota, Ražnja, Paraćina, Kragujevca, Jagodine, Velike Plane, Smederevske Palanke, Bora, Knića, Ćićevca, Kruševca, Trstenika, vrhunske majstore ove igre. Turnir je nastavio da se održava i kasnije, kao Božićni turnir i memorijalni šahovski turnir pod nazivom “Dušan Kostić-Koča”, koje organizuje Šah klub “Temnić”.

Treba dodati, u prilog tradiciji šaha, da osim ova dva kluba opština Varvarin ima i Šah klub “Juhor” iz Obreža. Ovo daje veoma dobru bazu takmičara i obećava lepu perspektivu i kontinuitet kada je šah u pitanju. Na kraju, kako na mlađima svet ostaje, kao prilog dolazi i slika sa najmlađima koji se bave šahom, i koji predstavljaju budužnost varvarinskog šaha, pored veoma lepe istorije.

Atletski i borilački sportovi Varvarina

Legendarni Konan, a ni Silvester Stalone, definitivno nemaju predstavu koliko je njihovo ime vezano za Varvarin, po čemu ga najlakše zapamte. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao i koji bi prvi put čuli za Varvarin, prva asocijacija bi im bio Konan, ne sluteći da ga Varvarin zaista ima. Međutim, pored Konana tu je i Zevs, tu su Titani, i naravno Jova Kursula.

Svi ovi junaci iz legendi imena su borilačkih i fitnes klubova koji u Varvarinu stiču veliku popularnost poslednjih decenija. Istina, bilo ih je i ranije, ali nikada nisu stekli status kakav imaju danas. Veliki udeo u popularnosti ovih sportova imaju pojedinci i njihov entuzijazam, koji su prenosili na zajednicu. Upravo zbog toga danas govorimo o njima.

Atletska gimnastika i bodibilding

Atletika važi za kraljicu sportova, ali kao sport nikada nije bila u velikoj meri prisutna u Varvarinu. Možda najveći uspesi su ostvareni u posleratno vreme, i vezuju se za ime Miodraga Miloševića, zvanog Gigin. Osim što je bio izuzetan atletičar, odlično se pokazao i kao fudbaler, u timu Temnića, kao i odbojkaš, i to u vreme najveće slave. Vredan pomena je i Dragan Todorović, studentski prvak u bacanju diska i koplja.

Atletika se u Varvarinu daleko bolje pokazala u formi atletske gimnastike. Klub za atletsku gimnastiku je u Varvarinu osnovan još 1987.godine. Od tada pa do sad održao je kontinuitet, s tim da se od rekreativnog pretvorio u trofejni sport. Sve je započelo dolaskom Konana u Varvarin, a priča se vremenom uspešno nastavila i traje i danas.

Bodibilding klub Konan

Bodibilding kao sport je u Varvarin doneo Branislav Lukić, koji je njegov utemeljivač u Varvarinu. Nekada je bio vrhunski takmičar, nakon toga je postao trener, pa savezni sudija. U Varvarinu je 1987.godine osnovao klub Konan. I tako je legendarni Konan po prvi put zaista stigao u Varvarin.

Klub je ostvario brojne uspehe na takmičenjima, kako individualne, tako i kolektivne. Osim brojnih nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima, klub je bio organizator dva državna prvenstva, Kupa Jugoslavije 1997.godine, sa 300 takmičara, i prvenstva Jugoslavije 2002.godine, sa 400 takmičara.

Klub za atletsku gimnastiku Zevs

Klub Zevs su osnovali Andrija i Saša Živadinović 2008.godine. Nakon uspešne takmičarske karijere i osvojenog 2.mesta na državnom prvenstvu u Barajevu 2001.godine, Andrija se posvetio bodibildingu i na ovaj način. Počeci kluba su bili skromni, dok danas ima veoma dobre uslove za rad i adekvatan prostor, i pre svega kontinuitet u radu.

Klub je sačuvao kontinuitet i kada je rukovodstvo preuzeo Danijel Barbulović. Uspesi ni ovde nisu izostali, a nagrade je za klub osvajao Aleksandar Živković, koji se takmičio i za klub Konan, a takođe i Ivan Veljković. Obojica su osvajali nagrade i na međunarodnim takmičenjima.

Fitnes centar Titanija

Klub Titanija je novi fitnes centar koji su osnovali Ana i Đorđe Komljenovic. Iako su u Varvarinu najnoviji u ovom sportu, klub je vrlo brzo stekao veliku popularnost među ljubiteljima fitnesa zbog sadržaja koje nudi kao i zbog svoje opremljenosti.

Ovaj fitnes centar za razliku od prethodna dva nije imao takmičarske nastupe, već pre svega rekreativne sadržaje. Tome je možda najviše doprinela aktuelna situacija koja je uticala na rad svih klubova, pa i Titanije. Ipak, ukoliko volite rekreaciju, od stonog tenisa, preko aerobika pa do teretane, klub je odličan izbor.

Boks u Varvarinu

Boks kao sport u Varvarinu ima dužu istoriju, čija priča započinje u posleratnom periodu. Hronika varvarinskog sporta zapamtila je imena dvojice boksera poznatih kao Rače i Kamba. U periodu od 50-tih do 60-tih godina Varvarin je imao registrovani bokserski klub za takmičenja. Nakon ovog perioda nastalo je zatišje, sve do nama bliskog doba.

Veliku promenu u varvarinski boks doneo je Milomir Jančić, osnivanjem boks kluba Jova Kursula 2012.godine. Ovaj poduhvat pratio je uspehe koje je na takmičarskom planu postigao Viktor Jančić, koji je profesionalno nastupao za Radnički iz Kragujevca, a danas se boksom profesionalno bavi u Nemačkoj.

Pod upravom Milomira Jančića u Varvarinu već skoro deceniju treniraju brojni omladinci koji sem rekreativnom imaju i uspešne takmičarske nastupe. Od dosadašnjih članova kluba uspehe na takmičenjima su ostvarili Miloš Đurđević, Aleksandar Petrović i Miloš Stojanović.

Sportovi na otvorenom

Varvarin ima odlične uslove za sportove na otvorenom, a jedan od njih je biciklizam za koji postoje gotovo savršeni uslovi. Pre svega zahvaljujući terenu na kom se opština nalazi, gde se nalaze odlični potencijali, uz neophodna ulaganja u infrastrukturu.

Sportsko-rekreativni kompleks koji postoji kraj Hale sportova u Varvarinu, i bazen kao glavni sadržaj su još jedna opcija za ljubitelje rekreacije. Postoje i brojni projekti koji postoje kao ideja ili na kojima se radi, i koji su u svakom pogledu jedna od perspektiva Varvarina.

Kako su se podelili varoš i selo?

Danas kraj Velike Morave postoje varoš i selo Varvarin. Već više od 150 godina postoje jedno kraj drugog i neku vrstu nevidljive granice među njima čini korito Kalenićke reke. Granica jeste skoro nevidljiva, na nekim tačkama gotovo ni da ne postoji.

Kada je došlo do razdvajanja varoši i sela, ta granica je i precizno definisana. Ona postoji i danas i razdvaja atar Sela Varvarin i područja varošice. Da je lokalpatriotizam i nekada bio u modi, može se videti baš iz podele Varvarina na varoš i selo.

Prva inicijativa podele na selo i varoš

Sredinom 19.veka je Varvarin počeo ubrzano da se razvija. Već popis Kneževine Srbije iz 30-tih godina 19.veka navodi Varvarin kao jedno od najvećih naselja kruševačkog kraja. Prema popisu koji je beležio broj stanovnika, Varvarin je bio na osmom mestu sa 536stanovnika, iza Kruševca (1163), Odžaka kod Trstenika (1007), Obreža (936), Trstenika (830), Kukljina (748), Novog Sela (634) i Osredca (551).

Ovo je podatak joji pokazuje koliko je kruševački kraj u to vreme bio zaista napredan. Kraj je te godine bio oslobođen i uključen u sastav Kneževine Srbije. Inače, u to isto vreme najviše stanovnika ima Beograd, nešto više od 7000, a za njim su bile varoši Šabac sa 3000 i Jagodina sa 2500 stanovnika. Nagli razvoj Varvarina potrajao je do kraja 19.veka, od kada do danas održava sličan broj stanovnika.

Upravo u vreme nagle ekspanzije, kada se i broj stanovnika uvećao i kada je došlo do razvoja trgovine i zanatstva dolazi do ideje da se podele selo i varoš. Interesantno, prvi put je ova inicijativa potekla iz današnjeg Sela Varvarin. Ne postoje jasnije sačuvani podaci šta je uticalo na to da se ona pokrene, ali je 1875.godine ona dokumentovana.

Opštinari sela su se januara 1875.godine obratili Narodnoj skupštini sa molbom da se severni deo proglasi za varoš i da se zvanično preimenuje u Bela Crkva. Očigledno je u to vreme na terenu već postojala takva podela. Inicijativa je usvojena i prosleđena na vladu, ali je stav bio da i ime varoši treba da ostane Varvarin. Podela je ipak sačekala izvesno vreme, možda i zbog rata koji je izbio ubrzo.

Ukaz o imenovanju Varvarina za varoš

Varvarin će za varoš ukazom proglasiti kralj Milan 1882.godine. Prošla je nekoliko godina od prvobitne inicijative koju su pokrenuli sami meštani. Nema sumnje da je kralj Milan uzimao u obzir inicijative koje su mu stizale, i možda se radi upravo o onoj koja je 1875.godine izneta pred skupštinu. Sigurno da su i nove u međuvremenu stizale na dnevni red.

Iz zvanične dokumentacije znamo da je kralj Milan Obrenović 29.novembra 1882.godine doneo ukaz kojim je deo naselja proglašen za varošicu. Istim ukazom je bio pozvan deo meštana sela koje je izuzeto od ukaza da se izjasne da li bi se pripojili varoši. Ono što je prema ukazu bilo neophodno je da se snose troškovi izvođenja plana regulacije i nivelacije.

Upravo ovaj deo, koji se odnosio na troškove koje su meštani trebali da snose pokrenuće spor od preko dve decenije. On je okončan gotovo na samom kraju 19.veka, kada su se presudom varoš i selo u praksi podelili, nakon što je izjašnjavanjem birača doneta odluka ko pristaje da snosi troškove definisanih ukazom, a ko ne.

Proglašenje varoši – podela na varoš i selo

S kraja 19.veka u Srbiji postoje seoske opštine i jedna od njih je Varvarin, kojoj pripadaju zaseoci Varvarin i Maskare, današnja sela. Međutim, seoska kancelarija se nalazi u današnjem selu, odbornici su većinski iz tog dela naselja, a današnja varoš je već dobila ukaz, dok u praksi nije imala ništa. Revoltirani zbog toga, stanovnici se obraćaju načelniku sreza Temnić 1894.godine radi izdvajanja varoši.

Ovim zahtevom biće pokrenut postupak koji će potrajati nekoliko meseci. Odvijao se vrlo intenzivno, ali i prilično demokratski, tako da je do razdruživanja došlo januara 1895.godine. Želja meštana današnje varoši je bila da se formira “opština belocrkvanska varoši varvarinske”, što znači da je makar i neformalno za današnju varoš i dalje postojao naziv Bela Crkva.

Načelnika sreza Temnić je uputio predstavku Sudu opštine varvarinske dana 1.novembra 1894.godine, kojom je usvojio zahteve potpisanih meštana o sprovođenju ukaza iz 1882.godine. Odlukom je ustanovio visinu troškova radi izvođenja plana regulacije i nivelacije. Pred meštanima i današnje varoši ali i sela bilo je da se izjasne da li žele da trošak isplate ili ne.

Stanovnici današnje varoši, u to vreme 100 poreskih glava izjasnili su se 20.novembra 1894.godine da pristaju da plate zahtevane troškove. Meštani sela su se na zboru 13.novembra 1894.godine izjasnili da ne žele da plate troškove i da žele da se odvoje od varoši u zasebnu seosku opštinu. Na kraju je 20.novembra sklopljen ugovor o podeli opštinskih dobara između varoši i sela, šta kome ostaje.

Ovaj ugovor se pred državnom skupštinom našao 17.januara 1895.godine. Usvojen je dogovor o podeli i ustanovljeno da granica varoši ide od Morave na istoku do jagodinskog druma na zapadu, od katunskog atara na severu pa do jaza vodenice Marka Cvetkovića na jugu, duž Kalenićke reke do brane i vodenice na Velikoj Moravi. Ove granice, gotovo identične, važeće su i danas.

Kajak, regate i sportski život na Moravi

Varvarin je na sve moguće način vezan za Moravu kroz svoju istoriju, pa tako i sportskim životom. U prošlosti su ovi sportovi bili daleko prisutniji, a sportski život na Moravi intenzivniji. Danas se on najviše svodi na ribolov, stari dobri veslački sportovi, pa, nema ih više.

Na Moravi danas nema ni skeledžija, koji su opevani i u popularnoj narodnoj pesmi. Stare fotografije čuvaju sećanja na vrlo lepa sportska dešavanja koja su okupljala Varvarince na obalama Morave, u dočeku štafeta, kao i na starom mostu, odakle su dočekivane ili ispraćane.

Kajak i regate

Kajak je kao sport bio prisutan pre svega u posleratnom periodu. Treba naglasiti da u Varvarinu nije postojao veslački klub, ali da se do Varvarina vrlo često vozio kajak. Neke od regata su se završavale kraj Varvarina ili bi im krajnje odredište bilo u Sastavcima, ali su isto tako i polazile iz Varvarina.

Ova tradicija je prekinuta 90-tih godina, i jedan pokušaj njenog oživljavanja dogodio se 1998.godine kada je ekspedicija iz Varvarina krenula do ušća Morave u Dunav. I u kasnijim godinama bilo je nekoliko inicijativa, i dolazaka regata do Varvarina, s tim da to nije na istom nivou kao 70-tih godina 20.veka.

Moravska štafeta

Poseban značaj za Varvarin imala je štafeta koja se organizovala na Moravi za Dan mladosti 25.maja. Za dan praznika organizovala bi se štafeta kajakom koja je polazila od Stalaća, u Varvarinu bi bio pravljen doček, a kajakaši su ispraćani dalje, niz Moravu.

Pravljena su i sportska takmičenja koja su se odvijala u tadašnjoj bašti “Morava”, na čijem mestu se danas nalazi hotel “Plaža”. Start se nalazio u Sastavcima, a cilj za takmičare je bio kraj bašte, gde su se po završetku takmičenja organizovala druženja.

Rekreativni sportovi

Morava je uvek bila popularna i kao varvarinska plaža, ali za plivače je ovde uvek potreban oprez zbog njenih virova. Vožnja čamcima Moravom je takođe nekada bila mnogo prisutnija nego danas, a Varvarincima je osim sporta služila i kao jedan vid zabave.

Danas su retke čamdžije na Moravi, i na ovaj način možete da upoznate Varvarin iz sasvim drugačijeg ugla. Nekadašnje skele koje su bile prevozno sredstvo su iščezle, preostala je još skela kraj Maskara, ali ni ona više ne radi istim kapacitetom kojim je nekad radila.

Život na Moravi nekad i sad

Život se na Moravi i danas odvija istim tokom kao što je i nekad, samo su se ljudi više udaljili. Retki su splavovi koji danas postoje i koji osim rekreacije omogućavaju i jedan vid zabave na reci. Posebno je korisno u letnjim mesecima, kada na Moravi može zaista da se uživa.

Ribolovci su naročito odani Moravi, i oni su ovde uvek prisutni, bilo da je u pitanju takmičarski, ili iz hobija i zadovoljstva. Dosta Varvarinaca uživa u ribolovu i nalazi pravi mali raj i mir ovde kraj reke, a isto tako se organizuju i ribolovačka takmičenja.

Poseban značaj naših dana ima manifestacija “Plivanje za Časni krst” koja se tradicionalno organizuje za praznik Bogojavljenje. Iz godine u godinu veliki broj plivača učestvuje u događaju, koji ima višestruk karakter, iako je takmičarski, ipak je više tradicionalni, verski i kulturni događaj.

Varvarinsko kulturno leto

“Temnićki natpis” jedna je od najdugotrajnijih manifestacija i zaštitni znak temnićkog kraja. Ovo je manifestacija koju danas organizuje Opštinska biblioteka Varvarin, poznata je i i kao “Kulturno leto”. Koncept koji je ustanovljen na početku vremenom se menjao, pridodavani su novi sadržaji, a do danas stotine učesnika bili su sastavni deo manifestacije.

Manifestacija je u početku okupljala ljubitelje kulture i umetnosti, posebno literarnih radova i likovne umetnosti. Vremenom je obogaćena scensko-muzičkim programom, promocijama i likovnim kolonijama. Transformisala se kako je vreme prolazilo i u skladu sa mogćnostima za realizaciju, ali je tokom protekle 3 decenije postala svojevrstan brend opštine Varvarin.

Kulturno leto i njegovi počeci

Ideja o nastanku jedne kulturne manifestacije koja bi objedinila sve podjuhorske i pomoravske opštine javila se početkom 90-tih godina. Manifestacija je bila zamišljenja kao “Juhorski karavan”, koja bi tokom leta menjala lokacije kroz sve opštine koje bi bile uključene u realizaciju. Ipak, usled poznatih zbivanja u Jugoslaviji tih 90-tih godina, od ideje u ovom formatu se odustalo.

Ipak, nije se odustalo od toga da integralni delovi ove manifestacije zažive. Inicijativa je pokrenuta je 1995. godine od strane književnika Toplice Simića, Brativoja Markovića, Borislava Radosavljevića, Nikodija Spasića i Đorđa Petkovića. Iz nje su proistekle različite manifestacije koje i danas postoje kao što su “Juhorsko oko”, Likovna kolonija u manastiru Svetog Nikole, a u Varvarinu “Temnićki natpis”.

Značajnu ulogu u počecima manifestacije i njenom utemeljenju imala je profesorka Dragica Dakić, u vreme dok je bila direktor Doma kulture. Opštinski budžet ne bi bio dovoljan da pokrije potrebe organizacije, tako da su u velikoj meri doprinosili sponzori i pokrovitelji, domaći preduzetnici koji su finansijski podržavali organizaciju.

Razvoj manifestacije

Manifestacija “Temnićki natpis” se vremenom razvila u jedinstven koncept vezan za Varvarin koji okuplja likovne, književne i muzičke sadržaje. Zamišljeno je da traje između dva velika srpska praznika, Vidovdana i Velike Gospojine, koja se slavi u Varvarinu. Tako da je svako kulturno leto simbolično otvarano 27. ili 28.juna, a završavalo bi se 28.avgusta.

Za to vreme bile bi organizovane likovne kolonije, književne večeri i literarni konkursi, promocije i različiti kulturno-umetnički programi. Repertoar bi se realizovao u salama Opštinske biblioteke Varavarin, na letnjoj sceni u centru varoši ili velikoj sali Opštinske biblioteke, nekada Doma kulture. Gosti i učesnici manifestacije bili su umetnici kako iz zemlje tako i inostranstva.

Dugi niz godina su za realizaciju kulturnog leta bili zaduženi Mile Vasić, koji je svoj novinarski radni vek proveo u Varvarinu, i voditelj kulturnih manifestacija, kao i Nadica Vasić. Pored njih, rukovodilaca kulturnih ustanova i radnika u kulturi, doprinos realizaciji manifestacije davali su Gradsko pozorište Varvarin, koje je izvodilo premijere predstava, kao i KUD “Jovan Kursula” koje je otvaralo manifestaciju.

Kulturno leto do danas

Manifestacija se do danas održava u organizaciji Opštinske biblioteke Varvarin, a pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Varvarin. Značaj doprinos i danas imaju sponzorstva, kao i za sve kulturne manifestacije koje se održavaju na prostoru opštine Varvarin. Glavno obeležje manifestacije poslednjih godina postale su likovna kolonija, kao i kolonija karikature.

Danas manifestacija okuplja vrhunske slikare, iz Srbije, a prethodnih godina su učesnici bili i iz inostranstva. Bilo ih je iz Poljske, Češke, Rusije, i drugih zemalja, a prostorije Doma kulture ukrašene su radovima ovih stvaralaca. Likovnom kolonijom se tradicionalno završava manifestacija, a ulogu u okupljanju učesnika ima sadašnji direktor Opštinske biblioteke i poznati karikaturista Goran Ćeličanin.

Varvarinske daske koje život znače

Pozorište i kao ustanova u Varvarinu ima veoma značajan kontinuitet. Prošle su dve decenije od kako je krenula njegova ekspanzija u Varvarinu, i kada je Gradsko pozorište doživelo procvat. Na daskama koje život znače smenjivale su se razne generacije i za ovo vreme, a izvedene su brojne predstave, na scenama u Varavarinu kao i tokom brojnih gostovanja.

Ovo je na kratko bacilo u zaborav glumačku i pozorišnu tradiciju u Varvarinu koja je više nego pohvalna. Ona nije samo na pojedincima koji su se kasnije proslavili po brojnim srpskim pozorištima ili na televiziji, kao ni na dramskoj sekciji koja je pri varvarinskoj školi uvek uspešno radila. Varvarinsko pozorište prvu svoju predstavu izvelo je početkom 20.veka.

Pozorište prve polovine 20.veka

U Varvarinu je 1906.godine održana Velika poljoprivredna izložba, u današnjem smislu Sajam poljoprivrede. Izložba je bila višednevni događaj, sa brojnim pratećim sadržajima koji su ga obogatili. Kao jedan od završnih delova izložbe bila je predstava “Hajduk Veljko”. Za tu priliku se okupila glumačka družina koja je nazvana po Jovanu Kursuli, kome je u Varvarinu uvek ukazivana počast.

Glumačka ekipa je nazvana Varvarinsko Diletanstko pozorište, i poznato je da je predstavu izvedenu 1906.godine repriziralo 1910.godine, za obeležavanje 100-godišnjice bitke. Očigledno da nije bio veliki izazov okupiti glumce koji će predstavu da odigraju, jer je varvarinski kraj uvek bio rasadnik glumačkih talenata, što će se pokazivati u narednim godinama.

Ne postoji mnogo podataka za kasniji period, niti o aktivnostima dramske grupe iz Varvarina. Nesumnjivo je ona nastavila da radi, baš kao što je u to vreme punom parom radio i crkveni hor koji je okupljao veliki broj članova. Poslednja aktivnost koja će se odigrati uoči promena u zemlji bila je predstava “Kaplar Miloje”, izvedena u Varvarinu neposredno uoči kraja Drugog svetskog rata.

Pozorište Varvarina u novoj Jugoslaviji

Posleratne godine donele su zaokret kako u političkom tako i u kulturnom životu. Vlasti nove Jugoslavije držale su do kulture kao važnog dela svakodnevnog života, pa se za to izdvajalo dosta vremena. Jedan od važnih projekata bilo je da se osim obnovljenoh Kruševačkog pozorišta, pokrenu scene i u ostalim mestima Rasinskog okruga, tako da i Varvarin dobija svoje pozorište.

Novoustanovljeno pozorište u Varvarinu dobilo je naziv “Abrašević”. U kasnijim godinama iz njega će proisteći KUD “Abrašević” koji je preko dve decenije veoma uspešno radio. Pozorište je radilo oko dve decenije, a naročito aktivno je bilo 50-tih godina. Tada su se na daskama koje život znače u Varvarinu nizale predstave: Đido, Zajednički stan, Čikina kuća, Devojačka kletva… Samo neke od njih.

Tokom 60-tih godina pozorište je iznenada prestalo sa radom, delom zbog odlaska starijih glumaca, delom i zbog nezainteresovanosti rukovodećih kadrova za kulturu. Što je velika šteta jer su i u tim godinama ostala velike glumačke veličine kao što je bio Staša Prokić. Za njega kažu da bi briljirao na bilo kojoj sceni, ne samo u Jugoslaviji, samo da je želeo da ode iz Varvarina.

Nakon dužeg zatišja i perioda stagnacije u Varvarinu je na sceni 1989.godine izveden nova predstava. Bila je to Autobiografija, Branislava Nušića. U to vreme već je počeo sa radom novi Dom kulture što je budilo optimizam u obnovu rada pozorišta i da varvarinskoj kulturi ponovo predtoje svetli dani. Ipak, raspad zemlje je sve to na jedno vreme usporio.

Pozorište Varvarina poslednje Jugoslavije i Srbije

Već organizacijom ove predstave postavljeni su temelji za osnivanje Gradskog pozorišta u Varvarinu. Osim velikog entuzijazma pojedinaca koji su bili nosioci pozorišta u narednim decenijama, Zorana Obradovića, Aleksandra Vasića, Vojkana Paviča i drugih, dve osobe su posebno uticale da pozorište ponovo zaživi. Najpre profesorka Dragica Dakić, kao direktorka Doma kulture, koja je i u godinama najveće krize održala kulturni živoz na veoma zavidnom nivou.

Nakon toga novi direktor Doma kulture Toplica Simić omogućava da se pri Domu kulture ponovo osnuje pozorište. Prva predstava je izvedena 1998.godine, bila je to predstava “Banović Strahinja”. Pravu senzaciju izazvala je predstava “Ivkova slava” koja je za kratko vreme proslavila tek obnovljeno pozorište. Vrata su nakon toga bila otvorena na mnogim domaćim festivalima.

Veliki značaj i uticaj imala je saradnja sa velikim doajenom Kruševačkog pozorišta Milijom Vukovićem, koji je režirao niz predstava. Bilo ih je veliki broj koje su se tokom godina nizale: Piromani, Kidaj od svoga muža, Balkanski špijun, Čudo u Šarganu, Urnebesna tragedija… I ovde se niz nastavlja, a sem premijera reprize je teško i pobrojati.

Ovaj period rada pozorišta su obeležili sjajni glumci amateri, koji su amateri jedino zbog toga što za glumu nisu formalno obrazovani. Brojne predstave obeležili su Zoran Obradović, Suzana Jovanović, Vesna Čabrić, Vojkan Pavić, Zoran Nestorović, Aleksandar Vasić, Lidija Stevanović, Života Žota Ignjatović, Maja Matić, Milan Svrzić i brojni drugi glumci koji su zablistali na sceni pozorišta.

Pozorište danas

Teško je bilo šta reći na ovu temu, jer aktivnost pozorišta poslednjih 5 godina ne postoji. Zbog čega su se Gradskom pozorištu Varvarina ponovo dogodile 60-te godine, tačno pola veka kasnije, najviše je pitanje za čelne ljude iz oblasti kulture. Novca za kulturu nikad nije bilo dovoljno, toga smo svi svesni, pitanje je samo da li je bilo volje. Ako je do sjajnih amatera, toga nikad nije nedostajalo.

Zabave i igranke Varvarina kroz vreme

Zabava je sastavni deo svakodnevice bez obzira na vreme u kome se živi. U životu Varvarina zabava je oduvek bila prisutna, a prve pouzdane zapise o njoj imamo iz vremena dok se varošica još osnivala, i imala tek nešto više od 100 domaćinstava. Od tada je proteklo skoro 150 godina.

Poznati su bili vašari u Varvarinu kada bi se na jednom mestu sakupili različiti vidovi zabave, međutim, život se odvijao i mimo vašara. Svakodnevni život je bio dosta ispunjen muzikom, što se samo kroz vreme menjalo. Stasavale su nove generacije, i menjala se popularna mesta za okupljanja.

Donekle se i razlikovala zabava varoši Varvarin u odnosu na sela u nekadašnjem srezu Temnić, a kasnije opštini Varvarin. Ako gledamo varošicu, to je pre svega bio pravi boemski život, uz kafansko druženje i okupljanje na korzu, dok su po selima to bile igranke i sedeljke.

Kako je izgledala zabava nekad

Varvarinci već više od 100 godina imaju dosta razvijen kulturni život, pa su tako meštani bili članovi hora, pozorišta, imali svoja društva, pravili orkestre, kojih i danas ima u velikom broju. Svako vreme nosilo je i svoj vid zabave koji je uživao popularnost, ili donosilo lica koja su bila svima poznata.

Posebno je u sećanjima starog Varvarina ostala zabeležena Jela Krstić, ćerka Ljubisava obućara. Važila je za velikog boema, nikada se nije udavala. Sa svojim tamburašima je obilazila varoš i uveseljavala meštane sve dok u ponoć nije nastupala zabrana kretanja. Dakle, bilo ih je i nekad.

Jelu su nasledile brojne mlađe generacije muzičara koje su zabavljale svojom svirkom. Bilo je tih predratnih godina u Varvarinu i dosta igranki, koje su se pravile i za vreme rata. Oni pravi hedonisti i boemi su znali da sa muzikom na čamcima uživaju u vožnji Moravom do Kraljeva i nazad.

Zabava i igranke u varvarinskim selima

Zabava na selu se razlikovala u odnosu na zabavu u varoši najviše u tom pogledu što nije imala takvu raznovrsnost. Način života na selu, kao i rad, nisu ostavljali previše prostora za zabavljanje u toku dana, niti da to bude učestalo. Ipak, za svaki praznik, posebno verski, zabava je bila nezaobilazna.

Najveće igranke po selima su se organizovale za verske praznike, crkvene slave i bogomolje. Kola su se igrala oko crkve, sa velikim brojem igrača. Najveće igranke su se organizovale u Bačini, Orašju, Obrežu, Bošnjanu, Parcanu, Zalogovcu, Padežu koji je ranije pripadao Temniću.

Zabava nije bila toliko raznovrsna, ali kola koja su se igrala jesu, kao i stilovi igre. Ovih igranki danas nema, u onom pogledu kakve su nekad bile. Ipak, u nekim selima su se održale, takođe za velike praznike i bogomolje, i najčešće kao deo manifestacije “Susreti sela”.

Varvarinska zabava u posleratno doba

Varvarin se transformisao i modernizovao vremeno, pa je varoš donekle menjala izgled. Do danas je ostao očuvan skver kao njen centralni deo, a u posleratnim godinama to je bilo glavno šetalište i mesto okupljanja. Takođe i crkvena porta, koja je bila glavno mesto okupljanja za velike praznike.

U ovo vreme jako popularne postaju kafane, a do danas su kultni status stekle stara Sukina kafana, kafane hotela Balkan i Evropa, Maljokina kafana i druge. Najčešće su zabave organizovali varvarinski trgovci i zanatlije i njihova udruženja, a među najlepšima su bile studentske zabave.

Ovo doba obeležili su i orkestri koji su nastupali, bilo po kafanama, ili na mestima koja su postala vremenom popularna. Izgradnjom hotela Plaža bila je to terasa na Moravi, kao i klub Sportsko. Najpoznatiji orkestar koji se najduže održao bio je Mileta Tasića, sa Miletom Bolićem, Sandom violinistom, Aleksandrom Miladinovićem na dobošu i Miodragom Mitićem, saksofon i klarinet.

Zabava Varvarina novijeg doba

U život Varvarina su ušle zabave po ugledu na društvo zapada, postali su popularni najpre disko klubovi, kasnije diskoteke, a danas ponovo kafane dobijaju popularnost. Doduše, modernizovanije u odnosu na ranija vremena. Takođe, veoma dobre diskoteke se otvaraju sada i po selima.

Ptrehodne tri decenije u Varvarinu i okolnim mestima su otvarane dosta popularne diskoteke, i mesta za noćni provod. Od starog bioskopa u Varvarinu, gde je u kasnijim godinama bio otvoren “City Cafe”, pa diskoteke “Kum”, preko diskoteka u Donjem Krčinu i Obrežu, do popularne ćićevačke diskoteke “Sky”.

Za autora će posebno kultno mesto imati diskoteka “Excalibur”, koja je održala najduži kontinuitet od svih klubova. Kako vreme prolazi, javljaju se i nova popularna mesta za izlaske, u duhu mlađih generacija. Neke stvari se ipak ne menjaju, a to je duh zabave koji se u Varvarinu uvek održavao.

Kulturni život Varvarina i Temnića

Kulturni život Varvarina i Temnića bi svojom raznolikošću i bogatstvom kroz vreme mogao da ukaže na dve stvari. Prva, da je ranije bio dosta bogatiji nego što je to danas slučaj. Druga, da se kulturi i umetnosti pridavao dosta veći značaj, u svim njihovim segmentima. Kada je reč o Varvarinu i njegovoj okolini, oni su zaista brojni.

Materijalni ostaci na prostoru Temnića ukazuju na to da je pismenost u ovim krajevima bila i u davna vremena prisutna. Najbolje svedočanstvo je Temnićki natpis, koji je dao ime i jednoj od najznačajnijih kulturnih manifestacija Varvarina. O njoj će posebno biti reči, zbog značaja i prestiža koji je postigla.

Kada se približimo bliskijoj prošlosti i nama savremenom dobu, bogatstvo kulturnog života postaje sve jasnije. Cvetaju dramska i muzička umetnost, brojni stvaraoci likovne i primenjene umetnosti, u novije doba i fotografije. Naravno, i književni stvaraoci koji u reči pretoče sve boje svog zavičaja.

Književnost i pisano stvaralaštvo

Veliki je vremenski raspon između Temnićkog natpisa i druge polovine 19.veka kada imamo prva sačuvana pisanja iz našeg kraja. Daleko od toga da ih u međuvremenu nije bilo, ali mi ih danas nemamo sačuvane. Dobrim delom su za to zaslužne istorijske prilike koje su dovele do toga da se narodna književnost očuvana jedino usmenim putem.

Čak i tako sačuvana, kroz narodne pesme, izreke i priče zabeležene iz Temnića, dosta govori o narodnom duhu svog vremena. Vrlo su interesantne pesme koje govore i o narodnom životu i običajima, kao i o nedaćama sa kojima se borio. Sve to zabeleženo je tokom 19.veka, najviše zaslugom Stanoja Mijatovića i njegovom terenskom radu.

Književnost 20.veka donela je nove forme i dosta više stvarala, koji su se lično afirmisali. To je postalo dosta češća praksa u protekle četiri decenije, kada knjiga postala dosta dostupnija široj javnosti, i kada je prestanak cenzure omogućio širu umetničku i stvaralačku slobodu.

Do danas su se među umetnicima iz Varvarina i Temnića najviše afirmisali Zlata Živadinović iz Bačine, Toplica Simić, nekadašnji direktor Doma kulture, književnik i publicista, Aleksandar Vasić, istaknuti član Pozorišta iz Varvarina i pisac jedne od najpoznatijih knjiga o Varvarinu, Nataša Živić-Stanković, poreklom iz Varvarina, i drugi.

Osim navedenih književnika, postoji niz drugih stvaralaca iz Varvarina i varvarinskog kraja, ili onih koji su potekli iz Varvarina, a svoj stvaralački rad nastavili na drugom mestu. Pored njih, postoji i veliki broj stvaralaca kojima je književni rad hobi, ili su još uvek neafirmisani kao autori.

Pozorišna i dramska umetnost

Pozorišna umetnost u Varvarinu datira još s početka 20.veka i vezana je za organizaciju Velike poljoprivredne izložbe. U sklopu izložbe priređena je i pozorišna predstava “Hajduk Veljko” koju je izveo pozorišni ansambl iz Varvarina. Grupa je nastavila da radi u kasnijim godinama, pa i za vreme Drugog svetskog rata.

Posebno će se pozorišna umetnost aktivirati u posleratnim godinama, i vrlo brzo će pozorište steći veliku popularnost. Predstave su se nizale, a iz ovog vida scenske umetnosti će se pojaviti i kulturno-umetničko društvo. Uz kraće prekide, pozorište je očuvalo svoj kontinuitet sve do početka 21.veka.

S kraja 90-tih godina pozorište u Varvarinu će doživeti novu renesansu, koja je potrajala skoro dve pune decenije. Odigran je veliki broj predstava, na brojnim scenama đirom zemlje, a veliki broj glumaca amatera Gradskog pozorišta Varvarin prikazao je svoj talenat i umeće. Isti slučaj je bio i u pređašnjim generacijama.

Ovo svakako nije slučajnost, jer je varvarinski kraj inače poznat po mnogim dobrim glumcima, od kojih su se mnogi dokazali i na većim scenama. Neki od njih su ostvarili i uspešnu filmsku i televizijsku karijeru, najpoznatiji je Jovan Janićijević-Burduš, a u mlađim generacijama Natalija Dimitrijević, rediteljka poreklom iz Varvarina.

Muzička i vokalna umetnost

Ova vrsta umetnosti je verovatno najraširenija, i jedna od najpopularnijih. Ne samo u savremeno doba, već i kroz sve periode u prošlosti kraja. Danas možemo da kažemo da su jedno od glavnih obeležja Bošnjana vrsni harmonikaši, kojih ima takođe i u ostalim mestima opštine. Pored harmonikaša, tu su i drugi muzički izvođači.

Muzička umetnost je naročito zaživela u drugoj polovini 19.veka. Tada se narodnim i tradicionalnim instrumentima, okarini i fruli, pridružuju bas, gitare i drugi instrumenti. Početkom 20.veka veliku popularnost stiče harmonika, i ostaće do danas sastavni deo svih narodnih veselja, igranki ili orkestara.

Osim orkestara, koji su veliku slavu u Varvarinu doživeli 60-tih i 70-tih godina 20.veka, veoma važan deo muzičkog života bio je i hor. Varvarinski hor je uspešno radio decenijama, posebno tokom prve polovine 20.veka. Hor je radio i tokom Drugog svetskog rata, a pre njega ostvario je brojne turneje širom zemlje i van nje.

Savremeno doba donelo je novi pristup muzici, ali i mnoga imena koja su se u tom svetu afirmisala. Neki od njih su Srđan Jovanović, zatim Predrag Peca Jovanović i Saša Vasić kao vokalni solisti, članovi nekada vrlo popularnog benda “Skakavci”, Milan Svrzić i Igor Lazarević, velika nada operske scene Milena Damnjanović… Kada su svirači u pitanju tu su Danilo Mišković, Željko Damnjanović, Nenad Simić, i drugi na harmonici, Mihajlo Antonijević, na saksofonu, Aleksandar Jovanović, na klaviru…

Likovna i primenjena umetnost

Likovna umetnost je takođe veoma prisutna kada je kulturni život varvarinskog kraja u pitanju. Veliku popularnost je stekla zahvaljujući slikarstvu, i stvaraocima koji su i akademskog obrazovanja danas, kao i slikarima naivcima po kojima je kraj dosta poznat.

Čest motiv slikara varvarinskog kraja su upravo zavičajni motivi, bilo da je u pitanju priroda i pejzaži, ili su u pitanju neke od znamenitosti i arhitektura. Osim slikara kod kojih su prisutne različite tehnike, jedan veliki period poslednjih decenija obeležila je i karikatura, posebno zahvaljujući Goranu Ćeličaninu-Čeliku.

Prisutno je i vajarstvo, a poslednjih decenija su među varvarinskim stvaraocima primenjene umetnosti zaživeo dizajn različitih profila, od tekstilnog do grafičkog dizajna. Na dizajn se nadovezuje i fotografija, pre svega kada je umetnost u pitanju, i neki od stvaralaca su postali priznati umetnici.

Neki od najpoznatijih slikara varvarinskog kraja su Nenad Šelić, Dragoljub Bjedov-Beg, Tomislav Paunović, Budimir Rajković-Linger, Dobrivoje Stević-Peca, Branislav Spasojević-Laćin, Milutin Mojsilović, i brojni drugi. Kada su u pitanju strip, karikatura, grafika i dizajn, tu je Goran Ćeličanin, u vajarstvu Goran Mikić, a u fotografiji  Slobodan Simić.

Kulturni život Varvarina i njegova perspektiva

Ovo je samo kratak pregled svega onoga što o kulturnom životu Varvarina i njegovim stvaraocima može da se kaže. Svakoj od tema biće posvećen poseban prostor, da bi se o svemu dovoljno i ravnopravno reklo. Ono što posebno treba da imponuje je to što mnogo toga može da se kaže, zahvaljujući radu umetnika iz svih oblasti.

Ako gledamo iz ugla današnjice, kulturni život Varvarina nekad deluje veoma bogato. U najmanju ruku bi samo za radove stvaralaca likovne i primenjene umetnosti mogao da postoji atelje, kao i uslovi za rad hora, pozorišta i drugih umetničkih stvaralaca. Realnost je takva da u ovom trenutku malo toga postoji, a nosioci aktivnosti kada je kulturni život u pitanju su Opštinska biblioteka Varvarin i individualci entuzijasti.

Košarkaški klub Temnić

Vrlo značajnu sportsku tradiciju u opštini Varvarin ima košarkaški klub “Temnić”, gotovo pola veka. Kada je košarka kao sport u pitanju, njena popularnost je došla kasnije u odnosu na ostale sportove, ali se njen kontinuitet do danas očuvao. Sve je počelo kao školski sport, da bi se nakon jedne decenije to pretvorilo u sportsku priču koja živi i danas.

Košarkaški klub „Temnić“ je danas jedini košarkaški klub u opštini Varvarin, osnovan je 30. aprila. 1977 godine. Veliku ulogu u osnivanju košarkaškog kluba te ‘77-me godine imali su Stojan Bogdanović, Radivoje Dolić-Beli, Radomir Anđelković, Radmilo Nenadić, Dragan Spasojević i profesor Božin Jovanović kao prvi trener tada osnovanog košarkaškog kluba.

Visoki start

Interesovanje za košarku kao sport javilo se tek po osnivanju Srednje škole u Varvarinu 1965.godine. Sve je započelo kao školski sport koji je okupio i zainteresovao omladinu i decu da se njim bave. U to vreme košarkaški klub je okupljao decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta iz Varvarina i okolnih mesta, kao i opštine Ćićevac.

Popularizacija košarke kao sporta došla je nakon što je tim varvrinske Gimnazije zauzeo 3.mesto na Sportskim igrama srednjoškolaca Srbije. Deo te ekipe koja je ostvarila najbolji plasman na ovakvom takmičenju bili su i Boban Petrović i Goran Grbović. Obojica su u kasnijim godinama ostvarili vrlo zapažene košarkaške karijere, kao članovi tima KK Partizan, i reprezentacije Jugoslavije.

Košarkaški klub iz najboljeg doba

Upravo ovo postignuće na Sportskim igrama bila je inicijalna kapisla da se 1977.godine zvanično osnuje košarkaški klub. Prvi trener košarkaškog kluba bio je profesor Božin Jovanović, a prvi predsednik kluba Radivoje Dolić-Beli. Već u toku svoje prve decenije postojanja košarkaški klub iz Varvarina zabeležio je najbolje takmičarske rezultate u svojoj istoriji.

Kroz istoriju košarkaški klub “Temnić” doživeo je razne uspehe. Najveći od njih bio je plasman u Jedinstvenu srpsku ligu, tadašnju prvu srpsku ligu, 1982.godine. Tu se zadržao samo jednu sezonu pošto je presudilo nedovoljno iskustvo, kao i nedovoljne finansije. U kasnijim godinama klub je uspevao da se izbori za nastupe u Drugoj ligi Srbije i Prvoj ligi Srbije.

Iz doba najveće slave kluba, i plasmana u prvu srpsku ligu, kao najznačajniji igrači istakli su se Dobrosav Dolić, Zoran Stojiljković, Dragiša Simić, Dragan Spasojević, Predrag Jovanović, Zoran Velimirović, Dejan Jovanović, Goran Đorđević i M. Ilić. Klub je i u kasnijim godinama imao dobre igrače, koji nisu ponovili uspehe Petrovića ili Grbovića, a i značajniji takmičarski uspesi su izostali.

Neki novi klinci

Košarkaški klub Temnić je 2017. godine obleležio četrdesetogodišnjicu svog postojanja. Za tu priliku je snimljen film “Neki novi klinci”, prikazujući mlade snage kluba, ali i pravac u kom je klub isplanirao budućnost. Na samom projektu radili su Srđan Marjanović i Dražen Simonović, predsednik košarkaškog kluba, kao i mnogi bivši igraci i prijatelji sporta i košarke.

Klub se danas prvenstveno usmerio na školu košarke, i u tom pravcu ostvaruje odlične rezultate. Novu prekretnicu u razvoju kluba predstavlja i osnivanje ekipe mlađih pionirki košarkaškog kluba “Temnić”. Temeljan rad je već dao rezultate budući da se Elena Vićić, članica kluba, našla na spisku 24 najboljih košarkašica u Srbiji za 2008. godište i pozvana da učestvuje na drugi savezni trening kao predstavnik košarkaškog kluba “Temnić”.